субота, 11. јун 2016.

GRČKA- HRANA JE DEO LETOVANJA :)



Kad krenemo na letovanje u Grčku prvo pomislim na giros :) Volim ja puno grčkih jela, pita, poslastica, a iznad svega voća, ali nekako mi je uvek s Grčkom, nakon mora- prva asocijacija giros.


Prvi susret sa Grčkom bio je još 1990. godine i giros je bio ljubav na prvi pogled :) Menjali smo mesta boravka, probala razne girose, ali nikada mi se nije dogodilo da mi se ne svidja. Ne znam u čemu je tajna, ali očigledno da neka magija postoji?
Prvi miris hrane koji osetim je miris mesa koje se okreće na vertikalnom roštilju, ponekad i nisam gladna, ali me taj miris mami da zastanem i posmatram pripremu i serviranje. Volim ga najviše u piti, sada ga jedem bez priloga, iako giros bez priloga nije pravi, ali mi zato uvek stave više mesa nego što mogu da pojedem. I serviran kao porcija je dobar, važan je ipak izbor i način pripreme mesa, ali omiljeni mi je giros u piti.


Posle girosa, i tako obilnog ručka, večera nije ni potrebna.
I dok sam u Grčkoj, trudim se da rasporedim obroke tako da ipak nekoliko puta jedem giros, ponekad promenimo restoran, ali uglavnom se zadržimo kod onog prvog jer po nekom nepisanom pravilu, a i gledajući gužve po restoranima, uvek odaberemo onaj najbolji. Giros za dobrodošlicu i giros za rastanak je neki naš ritual kojeg se nikad ne odričemo :)

A Grčka ipak nije samo giros. Trebalo bi probati mnoge stvari, a ribu svakako treba jesti u ribljem restoranu. Nisam neki ljubitelj ribe, ali sveže spremljena orada je posebno ukusna.


I dok se suprug bavio ribom, ja sam uživala u grčkoj musaki. Spoj patlidžana i krompira je nama stran za musaku, ali grčka musaka je baš takva. Neki restorani je spremaju bolje, neki i ne baš, ali svakako se nećete pokajati ako je probate. Čak sam naučila i ja da je pravim i dobro dodje za promenu u jelovniku.


A kako bi ručak u taverni prošao bez suvlakija ili svinjetinje s roštilja. Sada sve češće suvlaki spremaju od piletine, ali nekako mi je od svinjetinje bolji i ukusniji.


Ako poželite da spremite suvlaki, nije teško kad donesete začine iz Grčke, ali možete i kombinacijom onoga što imate pri ruci napraviti odličan specijalitet. Po želji odaberite meso i pročitajte način pripreme :)

U Grčkoj kuhinji puno je zastupljeno meso, naravno i riba, i kad vam sve to dosadi onda možete i sami nešto da pripremite. U svako doba godine možete kupiti povrće dobrog kvaliteta, uglavnom ima i mesara s velikim izborom mesa, tako da vam priprema obroka neće oduzeti puno vremena. Posebno
im je krompir dobar, i uvek se čudim da mi nemamo tu vrstu a poznati smo proizvodjači kvalitetnih sorti krompira.

Pekare me uvek mame svojim pitama, raznim pecivima i sve raznovrsnijim hlebovima. Ako smo mi veći proizvodjači pšenice od njih, ne možemo se pohvaliti boljim kvalitetom hleba i peciva. Čini mi se da smo se mnogo komercijalizovali i udaljili od klasičnih hlebova i peciva, a Grci baš to čuvaju i kvalitet hleba im je na visokom nivou. Posebno volim njihov tradicionalni hleb od mešavine kukuruznog i pšeničnog brašna koji dugo zadržava svežinu bez obzira kako ga čuvali.

U pekaru posebno svraćam zbog omiljene spanakotiro pite. Boraviti u Grčkoj a ne doručkovati bar jednom pitu, naravno da je obavezno domaće kiselo mleko, kao da niste ni bili tamo.
Nakon jutarnje šetnje kraj mora svratimo u pekaru, a tamo nas dočeka hrskava i rumena topla pita koju bih počela jesti već na putu do sobe.


Pravim je kad je se uželimo, ali nisam nikada sama razvlačila kore za pitu, pa ako poželite da je spremite pogledajte recept.

I dok pričamo o hrani u Grčkoj, nikako ne smem izostaviti omiljeno piće na plaži- frape :) Pod suncobranom i na ležaljci, uz šum mora i ukrštenicu ili knjigu, polako ispijam kafu za početak dana.


A nakon ručka i popodnevne domaće kafe na terasi smeštaja obavezno ide voće. Najsladje groždje i lubenice su u Grčkoj i zato koristimo priliku da se dobro osladimo ukusnim voćem. Sada u maju groždja još nema, nekako mi je bilo čudno da ga nećemo jesti, ali su lubenice slatke i uživali smo u njima :)


Nismo mali, ali volimo da se ponekad počastimo i sladoledom. Sve je više dobrih italijanskih sladoleda, ali ja nekako uvek biram specijalitet poslastičarnice i nikada se nisam pokajala. Kugla je mnogo veća nego kod nas, sladoled je masniji, a kako sam probala i one u Italiji, mogu reći da po kvalitetu ne zaostaju za njima.


Suprug i dalje tvrdi da mu je najbolji sladoled bio u Dubrovniku. Ja ga nisam tamo jela, a vi, ako vas put tamo nanese, obavezno probajte sladoled na Stradunu :)

Ovde vam neću pisati o cenama, nije mnogo skuplje nego kod nas ručati u restoranu, ali  trebalo bi tokom boravka u nekoj zemlji probati njihove specijalitete, jer kad prodju godine ostaju sećanja na pojedine dobre ukuse.

A kakav bi to ručak u restoranu bio bez mačaka. Ima ih svuda, ali kad osete miris hrane odmah dodju do stola i samo vas posmatraju. Nisu napadne, veoma mirne i tihe, tako da ih možete uslikati.



6 коментара:

  1. jel ovo gđa Javorka Filipović baš pisala i gde je ona to skoro bila na moru ;))) ako nije tajna

    ОдговориИзбриши
  2. Divan odmor draga Jafi, jako volim grcku kuhinju, a njihove pitice i frape od kafe su nenadmasni.:)))

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Uvek glasam za Grčku. Nekoliko godina smo putovali na drugu stranu, ali nigde se ne osećam tako prijatno kao u GR :)

      Избриши

LinkWithin

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...