уторак, 15. мај 2018.

VENECIJA

Predivna stara dama, grad koji pohode mnogi već vekovima, osvaja i fascinira svojim kanalima, monumentalnim gradjevinama, belinom mostova, raspevanim i spretnim gondolijerima... U svakom godišnjem dobu prepuna turista, leti je taj broj najveći, gužve na svakom koraku, svi jezici sveta se mogu čuti, a vi trčite za vodičem u strahu da neostanete zagubljeni u metežu turista.


U grad se dolazi s mora, gužve na pristanuštu su velike, ali oči nam samo lutaju po okolnim zgradama i škljocaju foto-aparati.



Kako je nastao grad koji vekovim,a odoleva vodama koje prete da ga potope.

....Legenda kaže da se jednom prilikom jevanđelisti Marku javio Božji glasnik dok je šetao ostrvima lagune. Rečeno mu je da će na tom mestu biti podignut lep, ali i neobičan grad, koji će ga uzeti za svog zaštitnika. Tako je naravno i bilo. Međutim, prava istorija Venecije počinje u 5. veku. Tada je pod naletima Langobarda i Huna stanovništvo severoistočne Italije bežeći sa kopna počelo naseljavati ostrva u jadranskoj laguni. Sve do danas održao se mit o svečanom osnivanju grada. Po tom verovanju, begunci iz Padove su 25. marta 413. god tačno u podne postavili kamen temeljac na mesto današnjeg Rialta, napoznatijeg mosta, sa željom da stvore lep, neosvojiv i slobodan grad.
Danas se Venecija nalazi udaljena četiri kilometra od kopna i dva kilometra od otvorenog mora, na 188 ostrva podeljenih sa više od 170 kanala. Ovaj grad, kako je poznato Venecijancima, nekada je bio treći u Evropi po broju stanovnika. Početkom 20. veka u njemu je živelo gotovo 400.000 stanovnika, 1951. godine u ovom prelepom gradu ostalo je manje od 175.000 ljudi, a danas čak manje od 60.000. Možda zbog svoje specifičnosti, Venecija se nikad nije uklopila u ritam življenja današnjih metropola. Živeti u Veneciji zapravo znači prihvatiti i prilagoditi se svim njenim posebnostima, zaboraviti na komfor automobila, na autobuse, na gradsku vrevu. 

Biti uvek spreman na česte poplave, guste magle, vlažnost i pešačenje.
Glavna saobraćajnica grada, arterija Venecije je Kanal Grande koji grad deli na dva dela. Grad je do danas uspeo da sačuva tipografsku numeraciju ulica (koje se u Veneciji zovu kale, poprečne su ramo) koja datira iz 1171. godine kada je ceo grad podeljen u šest zona, tri sa jedne strane kanala, i tri sa druge. Da bi se prešlo sa jedne strane na drugu, sagrađeno je preko 400 mostova. Pored mosta Rialto, najpoznatiji most u Veneciji je Ponte dei sospiri (most uzdisaja) sagrađen u 17. veku da bi spojio Duždevu palatu sa novom zatvorskom zgradom. Tuda su posle izricanja presuda sprovođeni zatvorenici, pa je odatle poteklo i to neobično ime mosta. Sem javnih parkova, Venecija iza svojih gotičkih, renesansnih i baroknih fasada krije prave zelene oaze, veoma bogate i neobično lepe vrtove kojih je u 16. veku bilo preko 500. 
Posle crkve Svetog Marka, najpoznatija građevina Venecije je svakako Duždeva palata koja je bila središte venecijanskih poglavara vekovima, pravo oličenje moći i bogatstva, u čijoj su arhitekturi pomešani orijentalni, gotički i renesansni detalji. Zidove ove palate i danas krase platna Ticijana, Tintoreta, Veroneza, Belinija. Sa druge strane kanala Grande nalaze se dva velika hrama umetnosti: galerija Akademije, inače jedna od najvrednijih i najpoznatijih pinakoteka evropske umetnosti, zatim crkva Santa Marija Gloriosa koja je jedno od najlepših svedočanstava gotičke epohe u Veneciji, crkva svetih Đovanija i Paola koja se često naziva i venecijanski Panteon. 
Pre pet vekova Julije Drugi je rekao ¨Veneciju bi trebalo stvoriti, ukoliko već ne bi postojala¨. Ona je jedinstvena, zavodljiva, misteriozna. U njoj su rođeni najpoznatiji evropski avanturista Đakomo Kazanova, zatim poznati slikari Vivarini, Ticijan, Belini, Kanaleto. Svojom muzikom su je oživeli Gabrijelini, Tartini, Galupi, Albinoni. U bazilici Svetog Marka na božićnoj službi svirao je Antonio Vivaldi. Svoja remek dela u njoj su pisali Tomas Man i Alesandro Manzoni. U njoj je živeo Lord Bajron, a s vremena na vreme je i danas posećuje glumac i režiser, Vudi Alen. 
Međutim, pravu Veneciju ne čine gondole i golubovi na trgu Svetog Marka, ili pak zvuci violine iz Vagnerovog omiljenog kafea. Senke vekova istorije kulture nalaze se pomešani u uskim kalama koje još uvek čuvaju memljiv miris lagune, u tajnim prolazima poznatim samo Venecijancima, u neobičnim radnjama sa najneobičnijim zanatima koji su se očuvali u ovom gradu. Ona se može smatrati jednom od kulturnih prestonica sveta. Posetiti je znači poći u susret prošlosti i to onom najlepšem i najvrednijem delu, te stoga nije ni čudo što su kroz vekove ali i danas umetnici i intelektualci, pesnici i filozofi dolazili u Veneciju u potrazi za inspiracijom, za odgovorima, ali i da uživaju u materijalnoj i duhovnoj raskoši koju krije ovaj grad.



Kad se završi onaj obavezni turistički deo sa vodičem, sami krećete da šetate uličicama, mostovima, zavirujete u svaki kutak i beležite svaki detalj za sećanje.

Tu je i obavezni lav, simbol grada, monumentalni spomenik koji blješti na julskom suncu.


I astronomski sat koji izaziva pažnju svih prolaznika, pokazuje vam trenutak koji svedoči o času i vremenu vašeg boravka.


Kad se zadje u bočne ulice, zgrade su manje očuvane, vidi se trag vremena i uticaj vode, a i sami kanali šire miris koji nije prijatan na + 35 stepeni.



Ali u takvom okruženju društvo će vam praviti golubovi koji su neizbežni na svakom koraku.


Gust saobraćaj na vodi je u svim kanalima, a vešti gondolijeri krstare prevozeći turiste.




Obavezno zavirite u bočne uličice, pogledajte izloge preskupih radnji i divite se umeću majstora koji od stakla prave predivne figure.


I tako prolaze sati koje imate na raspolaganju, opet se vraćate ka pristaništu, umorni čekate vreme vašeg polaska i još malo beležite trenutke kojih ćete se sećati.



Užurbani turisti, gondolijeri koji krstare i manevrišu, glasovi i povici- sve to odzvanja u vašim ušima dok iza sebe ostavljate lepoticu koja ponosno odoleva vremenu, vodama i najezdi turista.



Sunce polako pada na morsku površinu, odlazite sa željom da još nekad u životu posetite Veneciju.

Ko jednom vidi Veneciju, nosi je u mislima i seća je se dugo, dugo.

* Posetili smo Veneciju u julu 2010. godine, a uz ofe fotografije i tekst sećanja naviru i čini mi se kao da sam je juče videla, doživela i osetila :)



Pamtim je po vrelom sunčanom danu, belim zgradama, gondolijerima koji neumorno krstare kanalima, moru turista i lepoti koja se rečima teško može opisati. Posetite Veneciju i doživite ovaj grad svim svojim čulima.