Svetosavske perece

Sv. Sava- skolski praznik i velika decja slava…Kad sam bila dete i zivela u Banatu, svake godine sam s nestrpljenjem cekala taj dan i odlazak u seosku crkvu…
Raspuste sam provodila kod babe i dede na selu i ove perece su bile deo crkvenog praznovanja. Deca su recitovala i dobijala slatkise i ovakve perece.
Spremali smo ih i preko godine, ali ove su bile posebne!!!
Danas mislim da sam bas pogodila i cerka mi kaze da ih nikad nisam bolje napravila...
Ova tradicija pravljenja i poklanjanja pereca vezana za Svetog Savu postoji oduvek samo u Banatu. Nema je ni u jednom drugom kraju Vojvodine i ostatka Srbije. Mnogo je priča o tome kako i zašto je to nastalo, ali važno je da se deca raduju tom danu i s nestrpljenjem očekuju ovo prelepo pecivo.
Obradujte svoje mališane, a i one starije, jer se brzo spremaju i ništa u njihovom pravljenju nije komplikovano.

Testo:
300 gr ostrog brasna
500 gr mekog brasna tip"400"
40 gr svezeg kvasca
malo secera
1 kasicica soli
2 dl toplog mleka
3 dl tople vode
1 dl ulja

Premaz:
1 jaje

Slani preliv:
3 kasike mekog brasna
1 kasika soli
po potrebi hladne vode

Priprema:
U toplo mleko staviti 2 kasike ostrog brasna,
malo secera i paketic kvasca i sacekati 10 minuta
da kvasac nadodje.
Pomesati brasna sa uljem i solju i dodati kvasac te
umesiti testo koje se ne lepi za ruke,
ali ne sme biti tvrdo.
Dobro ga mesiti na pobrasnjenoj dasci bar 5 minuta
uz dodavanje brasna ako je potrebno.

Prekriti testo i ostaviti na toplom 30 minuta da
udvostruci kolicinu.

Pripremiti slani preliv:
Pomesati so i brasno i polako dodavati hladnu vodu
i mesati da nema grudvica.
Gustina je kao testo za palacinke.

Od uskislog testa kidati ili nozem odsecati kuglice
i prstima tanjiti u dug stapic. Ovde možete videti tu pripremu.
Smotati perecu i slagati na podmazan pleh.

Ostaviti da kisnu oko 10 minuta dok se rerna zagreje
na 250 stepeni.
Pre stavljanja u rernu, perece premazati umucenim jajetom.

Peci perece do blago zute boje, izvaditi i staviti po njima slani
preliv i vratiti jos 2-3 minuta da se lepo zarumene, a preliv osusi.

Uzivajte u njihovom ukusu.

Malo zanimljivosti o perecama: Za Sv. Savu prave se perece I darivaju prvenstveno deca, a zatim I ostalim ukucanima I gostima :-)

Pereci su u Banatu predstavljali nešto više od peciva. :-)

Kako su Lale osmislile perece

Kada je ono Banat bio preko 180 godina pod Turcima bilo je zabranjeno da se javno slavi slava, dan zaštitnika hrama ili kuće, što je značilo i zabranu da se prave slavski kolači. Da bi kako – tako ispoštovali slavu, Banaćani-Lale – smislili su perece.
Testo se tako uplitalo da su krajevi u sredini peciva ukrštani i činili krst. To pecivo, perece, su se delile ukućanima, komšijama i putniku namerniku. I u svim kasnijim zabranama ispoljavanja svoje pravoslavne vere-svi Banaćani su pravili perece, a posebno je uveden običaj da se perece prave i dele na dan Svetog Save koga su oduvek slavili svi Banaćani, bilo koje nacionalnosti da su.
Ni Nemci za vreme Dunavskog carstva nisu zamerali što se prave perece i dele jer su smatrali da je to pecivo zapravo pletenica koju su oni smatrali kao svoje pecivo.
Da perece predstavljaju nešto više nego pecivo nije se primetilo ni u vreme od 1944. na ovamo, kad je vera mogla da se praktikuje samo u crkvi i u kući. Stari Kovinci, zapisao je Isidor Kupusarević, nekada upravnik Građanske škole koja se nalazila u zgradi današnje OŠ „Đura Jakšić“, govorili su da je davanje pereca predstavljalo isto što i davanje kolača i soli, što je bio običaj pri dočeku gostiju.
Kao potvrdu da su perece osmislile Lale da kažemo i to da u Srbiji, južno od Dunava i nigde drugde gde žive pravoslavci, perece niko ne pravi i ne služi kao kolač, a naravno ne na dan Svetog Save.

Lućian Bogdanov